Mozda nikad necesh saznati..
Mozda nikad necesh saznati...
kud me vetar odnese pa VRATI..
al za mene jedan osmeh sacuvaj...ljude nikad ne pitaj..
...gde smo stali nastavi...
Zivi zivot kad ne mogu ja....dobro cuvaj strah u kostima..
spali moje slike sve ....da te iz sna ne bude...
da Ti nikad ne pozele dobar dan..
Cutanje me ubilo...zavet Bogu dam.....
pobegnem...u ludilo ....tek ponekad dolutam
jer volim te al ne diram..
i ljubim ali ne pricam...ko da razume to....
Moja dusha pusta ostace..
vecno tvoju sliku grlice...
ti se vracash u svoj dom..a ja lazem srcu svom..
da bez tebe ipak cu preziveti...
Cutanje me ubilo....zavet Bogu dam....
pobegnem u ludilo .....tek ponekad dolutam..
jer volim te , al ne diram..
i ljubim , ali ne pricam...ko da razume to?? " .
Ljudi koji su prošli stazama tvojim. Oni će razumeti. Žao mi je što je toliko tuge u životu tvom mladom. Ipak je više godina PRED tobom, nego IZA tebe. Prelomi jednom, pa nek' se sruči.... Dobrota...
Pozdrav od zaljubljenog ravničarskog srceta
I meni svidja ova Gocina pesma
Kad ti neko zamrsi misli,
kad ti prošlost i budućnost spoji,
kad sadašnjost prestane da postoji,
tad zamahni lepezom snova,
jedan zamah i ja sam tu,
na drugi - nestaću!
Baladašević zivot mi je tuzna prica i tako idem dalje,i veliki pozdrav za tebe
Premlada si dete da se u crne ljušture uvlačiš. Svačije srce ljubavi je željno, te esencije života. Pogledaj iza, pogledaj ispred... Ipak je VIŠE staza ispred tebe nego iza...
Baladašević sve moje staze su srusene kada je on otisao a naj vise me boli sto nikada nije svatio koliko ga volim.Moje staze su slepe ulice,iz kojih nema izlaza.
Draga nepoznata, zivot je takav, ako nije shvatio, nije te ni zasluzio. Cemu si se nadala? Da li je vredan tvoje ljubavi bilo ko ko to ne zna da ceni? Znam da boli, znam da je tesko, ali da li bi volela zivot sa njim da te ignorise ceo zivot i nipodastava? Veruj mi, to bi bilo samo MUCENJE, i onda bi se isto ovo pitala sa dozom razocarenja, negde u pedesetim. Mlada si, nije on jedini, a pogotovo nije zasluzio da patis za njim toliko, kakav god da je. Godine prolaze, vreme leti, i starost dolazi. A svako od nas ima svoju polovinu, no ima puno ljudi koji znaju da se prerusavaju, pa nam budu nalik tim polovinama...
Veruj mi da ima ljudi koji bi te cenili, voleli i radovali se zajedno sa tobom, novim jutrima, putevima. A jos kako tuznijih sudbina ima! Ne mozes mi reci da ti je teze nego jednoj komsinici iz susednog sela kojoj je nastradalo dete od tri godine! Kakav je njen svet? Bolji od tvog? Ili mojoj komsinici tetka Zivki koja se bori sa cerebralnom paralizom svoje kceri vec 40 godina? Njen je svet bolji od tvog? Ili svet jednog Nenada, koji je vec 17 godina bez obe noge, a ostao je bez njih u cvetu mladosti? Odbaci malodusnost, baci tu staru nikakvu knjigu zivota, okupi oko sebe lepotu i dobrotu, stisni zube i .. zapevaj, kako kaze ona pesma! Probaj da POMAZES onima kojima je TEZE od tebe, tek ces onda videti koliko si srecna. IMas oci, pokretna si, imas svoja osecanja, mozes da odlucujes sama i ne zavisis ni od koga! Devojko! Na travnate staze zivota. Hodaj, pa brze, pa trchi...
Baladasevic od detinstva me prati nesreca pa onda brak pa razvod i onda dolazi ta osoba za kojom cu da patim celi zivot i kome pripadam a koji je samo se meni isjevao i trazio neke nove ispirke za nas razlaz ja ga voli i znam da se on mene nece secati nikada uzivatu da sam za njega samo jedan prolaz i nista vise ali sam sretna sa onim sto sam imala tebi hvala za svaku rec koju si meni uputio od srca.
Draga devojko, LJUBAV, a ne vreme, leči sve rane. Veruj mi, koliko god da je teško, em što ima teže, em, opet kažem, PREMLADA si. Sme li se znati gde živiš? Približno, barem?
Na ovom blogu sam odavno vidjela tako puno tuge.Cak sam bila sklona vjerovati da je u pitanju samo pjesnicka sloboda.Nisam uvijek komentarisala ali jesam citala.Ono sto meni smeta u jednom od komentara je tvrdnja kako mu pripadas a kako njemu nisi i neces nista znaciti.To nije moguce,iskljucuje jedno drugo.Moras shvatiti da nikako ne mozes pripadati nekome ko te se ne sjeca.Ovo su tvoje rijeci.Mislim da bi vrijedilo pokusati pronaci srecu u necemu sto nema veze sa ljubavi koja te povrijedila.Okrenuti se drugim stvarima u zivotu i ne traziti ljubav pod svaku cijenu.To ne ide tako.Ljubav se dogodi,ne mozes je dobiti na silu.
principessa78 nemogu je dobiti na silu to je tacno
baladasevic ja zivim,u Banjaluci a vreme ce valjda, izbrisati sve ove ruzne tragove moje patnje.Ali se srcu nemoze komandovati ili voli, ili nevoli nadam se da ce ponovo biti skupljeno, u komadice i da ce krenuti dalje.Samo ce trebati vremena i vremena.
Eto, sasvim slucajno i u tvoje krajeve ce me ove godine naneti put. Mozda se sretnemo, cisto onako, da te malo grdim sto se toliko jedish. Znam da se srcetu ne moze komandovati, ali um je cudo. I zivot je cudo. A najvece cudo je ljubav. Pozdrav iz velikog sela